Mrtvilo volje
Kad ti se ništa ne da
Stara reč za to je uninije. Danas kažemo apatija, mrtvilo volje, „ne da mi se“. Jovan Lestvičnik ga opisuje kao nemoć uma i hlađenje prema svemu što si nekad hteo, uz stalno hvaljenje tuđeg života kao boljeg. I daje sliku koja se pamti: lekar bolesnika posećuje ujutru, a uninije dolazi oko podneva, kad je dan na pola, a snaga potrošena.
Smatra ga najtežom od glavnih strasti. Svaku drugu potiskuje po jedna vrlina, a ova rasipa sve odjednom. Prepoznaje se po tome što je sve isto i ništa ne raduje, što se važno odlaže, a sporedno radi, i po jednoj čudnoj pravilnosti: pred obavezom te uhvate umor i glavobolja, a kad dođe ručak, odmah se razbudiš.
Jovan primećuje i jedan lukav trik. Uninije te ne vuče uvek ka lošem, nego ka drugom dobru. Kad treba da se moliš ili radiš, podseti te na važan poziv, na nekoga kome treba pomoć, na posao koji „ne može da čeka“. Samo da ne uradiš ono što je sada tvoje.
Lek nije veliki plan, nego mali završen posao. Kad se javi „ne da mi se“, nazovi ga imenom: ovo je mrtvilo, a ne istina o mom životu. Zatim ne leži i ne razmišljaj, nego ustani i uradi nešto rukama. Kratka molitva, pa rad, pa opet molitva: to je Jovanov glavni lek. Izaberi najmanju stvar koju možeš da završiš za deset minuta i završi je.
Volja dolazi posle dela, a ne pre.
Jovan među roditelje uninija ubraja i preteran rad. Ko radi iznad snage, ne pati od lenjosti, nego od iscrpljenosti, i tu je lek odmor, a ne bič. Isto tako, želja da se odjednom promeni sve, posao, grad, život, često je dete ovog stanja. Sačekaj da talas prođe pre nego što odlučiš. I ne zatvaraj se: samoća je saputnik mrtvila, a ljudi su mu protivnici.
Uz ovaj stepenik stoji i jedno upozorenje. Ako apatija traje nedeljama, uz nesanicu, gubitak apetita i misli da nema smisla živeti, to više nije samo duhovna borba. Treba se javiti lekaru i reći nekome bliskom. I to je korak na lestvici.
Znak da si se popeo: kad dođe sivi dan, ipak uradiš ono što je danas tvoje. Ne očekuješ da ti uvek bude lepo, ali i u sivim danima ideš napred.
Ostaje pitanje: zašto se volja uspava pred obavezom, a probudi pred stolom?
N. Ž.