Prva misao

Jovan Lestvičnik celomudrenost naziva zajedničkim imenom svih vrlina: čistotom duše i tela. Za monaha to znači devstvenost. Za oženjenog čoveka znači vernost i celovitost: jedno srce, jedna žena, čiste misli i čiste oči. Onima koji misle da je za to kasno, Jovan odgovara da je i apostol Petar bio oženjen, a ipak je primio ključeve Carstva, i da se od divlje masline može načiniti pitoma.

Najkorisnije u ovoj pouci je jedno znanje koje važi za svaku strast, ne samo za ovu. Jovan, po starim ocima, opisuje šest koraka kojima misao postaje gospodar. Prvo se slika samo pojavi, i to još nije greh. Zatim počneš da razgovaraš sa njom i da je zadržavaš. Onda se srce složi i oseti uživanje. Zatim te misao vuče protiv tvoje volje. Onda dolazi borba u kojoj su snage izjednačene. I na kraju strast: navika koja je postala druga priroda.

Ko misao prekine na prvom koraku, jednim udarcem preseče sve ostale.

Zato borba nije na kraju, nego na početku. Čim se slika pojavi, pusti je. Ne razgovaraj sa njom i ne raspravljaj, jer, kaže Jovan, ova misao uvek ima argument. Okreni pažnju na drugo. Ne ispituj svoju snagu: ukloni sadržaje koji te vuku i ne ostaj nasamo tamo gde znaš da je opasno. Čuvaj oči, jer se duša može uprljati i samim pogledom. Čas pred san je najopasniji, pa telefon ne ide u krevet.

Jovan uči još nešto važno: ovu strast niko ne pobeđuje samo sopstvenom snagom. Ko se bori samo uzdržanjem, liči na čoveka koji hoće da se spase sa pučine plivajući jednom rukom. Uz disciplinu mora ići smirenje. A u trenutku napada savet je kratak: skloni se, podigni pogled i reci jednostavno: pomiluj me, nemoćan sam. Vernost se uz to ne gradi samo odbijanjem tuđeg, nego i negovanjem svog. Gde je brak živ, za strast ostaje manje praznog prostora. I ovu borbu treba otvoriti nekome: duhovniku ili poverljivom prijatelju.

Zamke su dve. Prva je samouverenost. Jovan je video ljude koji su dugo bili mirni, osetili se sigurnim i iznenada pali. Druga je ponos zbog čistote: kad misli postanu mirnije, javi se misao da je to tvoja zasluga. Jovan je zove zmijom u đubretu i daje odgovor: šta imam što nisam primio?

Znak da si se popeo: početak je kad se ne složiš sa nečistom misli, a vrh kad gledaš lepotu i zahvaljuješ za nju, bez strasti.

Ostaje pitanje: ako telo ne sme da bude gospodar, šta je sa novcem?

N. Ž.