Budnost

Jovan Lestvičnik bdenje opisuje kao čuvara i lovca misli, jer se u noćnoj tišini misli lako uoče. Budno oko čisti um, a predugo spavanje otupljuje dušu. Dugo spavanje je, kaže, loš drug: lenjima odnese pola života, ako ne i više.

Zemljoradnik bogatstvo skuplja na gumnu, a čovek molitve u tihim satima.

Za čoveka sa poslom i porodicom noćna bdenja nisu moguća svake noći. Ali bdenje ima i šire značenje: budnost duše, sposobnost da u tišini primetiš šta se dešava u tebi i oko tebe. Njegov nedostatak se prepoznaje lako. Nemaš nijedan trenutak dana u kome si sam sa sobom. Dan prolazi automatski, i uveče ne znaš šta si mislio i osećao. Kad imaš vremena, provodiš ga uz ekran do kasno. I zaboravljaš šta si odlučio. Jovan kaže da je uzrok zaborava dugo spavanje, a da budnost čuva sećanje.

Praksa počinje od jednog vremena u danu. Izaberi svoje tiho vreme, kad je kuća mirna: kasno uveče ili rano ujutro, pre ostalih. Deset do dvadeset minuta za molitvu i razmišljanje. To je tvoje bdenje. Radi ga prema svojoj snazi, jer Bog prima dar prema mogućnosti onoga ko daje. Ne kopiraj tuđi program.

Posle tihog vremena napravi račun, kao trgovac na kraju dana: zapiši jednu misao, šta si danas primetio u sebi. I pazi na trenutak odmah posle, jer Jovan upozorava da tada nailaze rasute misli koje hoće da ukradu ono što je skupljeno. Telefon ne uzimaj odmah. Ostani još minut u tišini. Tokom dana napravi kratka zaustavljanja: pre posla, posle teškog trenutka, pre nego što uđeš u kuću, i pitaj se samo jedno: gde mi je sada srce?

Zamke su tri. Bdenje na račun zdravlja: ko radi do kasno ne skraćuje san ispod granice, jer budnost treba da te učini bistrijim, a ne iscrpljenim i razdražljivim. Rad umesto molitve: kad te uhvati pospanost u tihom vremenu, prekini i odmori se, ali ne zamenjuj tišinu poslom. I ponos zbog bdenja. O svom tihom vremenu ne pričaj.

Znak da si se popeo: imaš svakodnevno tiho vreme, ne propuštaš ga lako, i posle njega osećaš bistrinu, a ne umor. Jovan kaže da je onaj ko je stigao do ovog stepenika primio svetlost u srce.

Ostaje pitanje: zašto se u tišini prvo pojave strahovi?

N. Ž.