Senka

Jovan Lestvičnik strah definiše preciznije nego mnogi savremeni priručnici: to je opasnost o kojoj se misli pre nego što je nastala, drhtanje srca zbog neizvesnih, a mogućih događaja. Strašljivost naziva detinjastom naravi u duši koja je ostarila u sujeti.

U korenu straha Jovan vidi nedostatak poverenja. I tu je oštar: gorda duša je rob strašljivosti, jer se uzda samo u sebe, pa se boji svakog šuma i svake senke. Svi strašljivi ljudi su sujetni, kaže, iako ni svi hrabri nisu smireni.

Ko se Boga ne boji, plaši se i sopstvene senke.

Danas se strah prepoznaje po brigama za stvari koje se još nisu desile: posao, novac, zdravlje, deca. Po odlaganju važnih odluka iz straha od greške ili kritike. Po izbegavanju razgovora koji su potrebni. I po tome što tuđe mišljenje određuje šta radiš i govoriš.

Jovan kaže da se strah ne pobeđuje odjednom, kao što se ni stomak ne napuni odjednom, nego postepeno. Prvi korak je da ga imenuješ. Napiši čega se bojiš, i pored svakog straha zapiši da li se to desilo ili se samo bojiš da će se desiti. Većina će biti druge vrste, a to je tačno ono što Jovan zove strahom: misao o opasnosti pre opasnosti. Zatim idi tamo gde te strah hvata. Ne oklevaj, jer ko mu malo popusti, ostari sa njim. Vodi onaj razgovor, pozovi tog čoveka, donesi tu odluku, korak po korak, i kreni sa kratkom molitvom.

Jovan predlaže i jedno merilo. Kad te uhvati strah od ljudi, pitaj se šta Bog o tome misli. A kad u strahu prepoznaš bojazan da ćeš ispasti glup, slab ili nesposoban, znaj da je to sujeta. Prihvati da možeš da pogrešiš i da će drugi to videti.

Zamke su tri. Hrabrost bez poverenja: ni razbojnici nisu plašljivi, pa cilj nije drskost, nego mir. Strah obučen u razboritost, „pametno je sačekati“: razlikuj oprez od izbegavanja. I strah koji dolazi u napadima, sa lupanjem srca i gušenjem. Tada treba potražiti i stručnu pomoć. To ne zamenjuje veru, ali je potrebno.

Znak da si se popeo: briga dolazi, ali ne vlada tobom. Radiš ono što treba i kad se bojiš. A kad se oslobodiš, Jovan savetuje da zahvališ od srca.

Ostaje pitanje: ako je strah od tuđeg mišljenja sujeta, kako izgleda sujeta kad se ne boji?

N. Ž.