Jedno lice

Jovan Lestvičnik počinje slikom: izlasku sunca prethodi svetlost zore, a krotost je zora smirenja. Krotost je stanje duha koje ostaje isto i u poniženju i u počasti, stena iznad mora o koju se razbijaju talasi. I daje jednu od najpraktičnijih definicija u knjizi: krotost je kad se bez uzbuđenja iskreno moliš za bližnjeg, čak i dok te vređa.

Uz krotost idu prostota i bezazlenost. Prostota je stanje duše u koje se ne može uvući zla namera. Bezazlenost je vedrina duše bez lukave misli. Neki ih imaju po prirodi, ali Jovan veću vrednost daje onome ko je do njih došao trudom, preobražavajući svoje lukavstvo. I upozorava: lako je iskrenom čoveku da postane lukav, a teško lukavom da postane iskren.

Suprotnost je lukavstvo, i danas ga je lako videti. Jedno lice pred pretpostavljenima, drugo pred onima ispod sebe. Planiranje kako nešto izvući iz ljudi, umesto da im se iskreno kaže šta želiš. Nepoverenje prema svima i traženje skrivenog motiva u svakoj reči. I rečenica „sve je u redu“ kad nije.

Praksa počinje od jedne nedelje u kojoj se trudiš da se prema svima ponašaš isto: prema onome iznad sebe, prema onome ispod, prema komšiji. Zapiši gde ti je bilo najteže. Govori prosto, bez skrivenih značenja i pretnji između redova. Jovan iskrenost opisuje kao neizveštačenu misao i prirodnu, nepripremljenu reč. Prestani da čitaš tuđe misli: lukav čovek je, kaže, lažni prorok koji umišlja da po spoljašnjosti zna šta je drugom u srcu. Ne pretpostavljaj najgore o ljudima. Moli se svojim rečima, kao dete. I gledaj svoju decu: kako brzo opraštaju, kako veruju, kako govore ono što misle.

Prost čovek nije onaj koga svako može da prevari, nego onaj ko nikoga ne vara.

Zamke su dve. Prva je da prostotu pomešaš sa naivnošću. Jovan opisuje proste starce koji nisu bili bezumni, nego spolja vedri i prijatni, a iznutra budni. Druga je lukavstvo u ime razboritosti: „tako se radi u ovom poslu“. To je izgovor kojim se lukavstvo pravda. U okruženju u kome se svi snalaze, odluči da ti nećeš. Jovan dodaje i da znanje mnoge naduva, pa ga ne koristi da bi nadigrao ljude.

Znak da si se popeo: ljudi znaju na čemu su sa tobom, ne moraš da pamtiš šta si kome rekao, i možeš mirno da se pomoliš za onoga ko te je danas povredio.

Ostaje pitanje: ako je krotost zora, šta je sunce?

N. Ž.