Popravka

Mnogi misle da je pokajanje osećaj krivice. Jovan Lestvičnik daje mnogo praktičnije određenje: pokajanje je pomirenje kroz dela suprotna onome što si ranije činio. Ko je krao, sad daje. Ko je vređao, sad blagosilja. Ko je zanemarivao porodicu, sad joj daje vreme.

Uz to upozorava na dva lažna glasa. Pre greha jedan kaže: nije to ništa, Bog je milostiv. Posle greha isti glas kaže: za tebe nema oproštaja. Oba lažu. Prvi te gura u pad, a drugi te drži na zemlji.

Zato očajanje nije pokajanje, nego novi pad. Ko padne, ustaje odmah, i ne vraća se istim putem kojim je zalutao, nego kraćim.

Očajanje je veći pad od samog greha.

Postoji i tiša zamka: umorna savest. Ako te više ništa ne grize, proveri da li si čist ili si se samo navikao. Zato Jovan traži večernji pregled: svakog dana, pre sna, gde sam pogrešio i šta sutra popravljam. Veliko pokajanje se brzo istroši bez malog, svakodnevnog.

Ostaje pitanje: zašto popravku toliko odlažemo, kao da ćemo uvek imati vremena?

N. Ž.