Prosta reč

Jovan Lestvičnik molitvu naziva zajednicom čoveka sa Bogom i daje joj mnoga imena: most preko iskušenja, sekira za očajanje, smanjivanje gneva, ogledalo napretka. Ogledalo zato što pokazuje gde si: kao što se ljubav vojnika prema caru vidi u ratu, tako se ljubav čoveka prema Bogu vidi na molitvi.

Ovde je Jovan vrlo praktičan. Molitva treba da bude prosta. Carinik i bludni sin pomirili su se sa Bogom jednom rečju. Ne traže se uzvišene reči, a mnogo reči rasipa um.

Prosto tepanje dece često je najmilije Ocu.

Danas se ovaj stepenik prepoznaje po tome što se moliš samo kad ti je teško. Molitva ti je spisak zahteva. Misli ti odlutaju od prve reči, pa odustaneš. Ili jednostavno ne znaš šta bi rekao.

Jovan daje red koji pomaže i početniku. Prvo dođi pomiren: pre molitve oprosti u srcu svakome, jer molitva iz zlopamćenja, kaže, ništa ne koristi. Zatim drži redosled: prvo zahvalnost, pa priznanje, pa molba. Na primer: hvala ti za ovaj dan i za moje; oprosti mi što sam danas planuo; daj mi mira sutra. Uzmi jednu kratku molitvu i izgovaraj je polako, sa pažnjom, često tokom dana. Kad um odluta, vrati ga bez ljutnje, kao kad dete učiš da hoda: podigneš ga i nastaviš. Kad neka reč dirne srce, zadrži se na njoj. Moli se za druge, po imenu: za ženu, decu, roditelje, ljude sa kojima radiš. I ne odustaj kad ne vidiš plod. Dobitak je, kaže Jovan, već to što se moliš.

Jovan razlikuje i tri stepena molitve. Na početku se misli koje se jave odbijaju kratkim rečima čim se pojave. U sredini um ostaje samo u onome što se govori. A na vrhu se duša sva okreće Bogu.

Zamke su tri. Prva je razdražljivost: čim počneš ozbiljno da se moliš, javiće se gnev, i to je očekivano. Ne daj mu da pokvari ono što si dobio. Druga je jedna loša reč posle molitve, kojom se lako izgubi ono što je skupljeno. Treća je maštanje: molitva je razgovor, a ne film u glavi.

Znak da si se popeo: posle prave molitve čovek izlazi, kaže Jovan, ili kao iz užarene peći, osećajući da je nešto izgorelo iz njega, ili obasjan, sa mirom i radošću. Ko se stalno oslanja na štap molitve neće se spotaknuti, a i ako se spotakne, neće pasti do kraja.

Ostaje pitanje: šta ostaje od strasti kad se čovek dugo penje?

N. Ž.