Trn

Gnev koji ne prođe ne nestaje, nego se smesti. Jovan Lestvičnik to zove zlopamćenjem i daje mu imena: čuvar greha, crv uma, trn zaboden u dušu, osećanje u kome se uživa sa gorkom slašću.

Prepoznaje se lako. Postoji neko pri čijem imenu ti se steže stomak. U svađi izvlačiš stvari od pre deset godina. Osetiš malo zadovoljstvo kad onome ko te je povredio krene loše. Kažeš „oprostio sam“, a i dalje vodiš račun.

Jovan ne traži da čekaš da se osećanje promeni. Traži da kreneš delom. Ako ne možeš da iščupaš trn iz srca, izvini se tom čoveku makar rečima. Pozovi ga za sto ili mu pošalji mali dar. Trpeza ljubavi, kaže, razara mržnju.

Ne čekaj osećanje. Kreni delom.

Test po kome se zna da je trn izvađen najtačniji je u celoj Lestvici. Nisi slobodan kad se moliš za onoga ko te je uvredio, ni kad mu uzvratiš dobrim, ni kad ga pozoveš za sto. Slobodan si kad čuješ da ga je zadesila nevolja i ožališ se kao da se desila tebi.

Ostaje pitanje: ako zlo više ne pamtiš, zašto o drugima i dalje govoriš?

N. Ž.